3. Aal-i-Imraan

Ми ћемо у срца оних који не верују у Аллаха убацити жестоки страх тако да неће бити постојани у борби против вас. То чинимо зато што они другима оно што је само својствено Аллаху приписују, сходно прохтевима својим, и њихово коначно боравиште на Будућем свету ће бити Паклена ватра, која је грозно боравиште за неправеднике.

Аллах вам је испунио оно што вам је обећао, помогао вам је против непријатеља у бици на Ухуду, па сте их жестоко убијали све док нисте посустали у ономе што вам је Посланик наредио, и док се нисте разишли око тога да ли да останете постојани на својим положајима или да пожурите да сакупљате ратни плен. Прекршили сте наредбу Божјег Посланика да останете на својим положајима ма шта се догодило, и то након што сте видели како вам Бог даје победу, коју волите. Неки од вас желе материјално богатсво, и такви су оставили своје положаје, а неки желе награду Будућег света, и такви су остали на својим положајима, покоравајући се Посланиковој наредби. Затим вам је Бог Своју помоћ против њих ускратио и дао да вас они победе, како би вас искушао, па да до изражаја дође верник који је стрпљив на искушењима и одвоји се од онога ко је посрнуо и клонуо. Бог вам је опростио то што нисте послушали Посланика, јер Бог је, заиста, дарежљив према верницима. Он је вернике упутио да верују, и грехе им је опростио, а за претрпљена искушења и боли их наградио.

О верници, сетите се када сте бежали у бици на Ухуду након што сте почели губити, због кршења Посланикове наредбе, и како нико ни на ког није обраћао пажњу. Тада вас је Посланик дозивао, иза вас, док је био између вас и многобожаца, говорећи: "О Аллахови робови, дођите к мени!" Аллах вас је због тога казнио дајући да осетите бол и тескобу због изгубљене победе и изгубљеног ратног плена, и због лажне вести која се раширила о томе како је Посланик убијен. Аллах вам је ову другу бол и тескобу дао како не бисте туговали због пропуштене победе и ратног плена, нити због погибије и задобијених рана. Све сте те муке заборавили када сте чули да је Посланик жив, да није убијен, и због тога вам је свака мука постала лака. Аллах добро зна оно то радите, зна оно што у срцима кријете и оно што у јавности износите.

Затим је Узвишени Аллах након тескобе на вас спустио смирај и поуздање; и оне од вас оне који су чврсто веровали у Аллахово обећање обузео је дремеж услед јаког осећаја сигурности и спокоја, док лицемере, који су бринули само о томе како да се извуку, није обузео ни спокој ни дремеж, већ је у њиховим срцима била брига и стрепња. Лицемери о Аллаху имају ружно мишљење, јер сматрају да Аллах неће помоћи Свог посланика и Своје робове вернике, и такво мишљење имају пагани који нису Узвишеног Аллаха исправно спознали нити поштовали. Ови лицемери говоре, због свог непознавања Аллаха: "Нас нико не пита да ли требамо ићи у битку или не, а да се питамо не бисмо изашли у бој." Реци им, о Аллахов посланиче: "Сва одредба је код Аллаха, Он је Тај Који одређује шта Он хоће, и суди онако како Он хоће, и Он је одредио да изађете у бој." Ови лицемери у својим душама скривају сумњу и ружно мишљење о Аллаху које ти не испољавају, и говоре: "Да се ми питамо, не бисмо излазили у бој па да будемо убијани на овом месту." Реци им, о веровесниче: "Када бисте били у својим кућама, далеко од бојног поља, стигла би смрт онога коме је прописана, где год био. Аллах је ово одредио само да би на видело изашле ваше намере које у прсима кријете, и како би се одвојили верници од лицемера. Аллах зна оно што је у прсима Његових робова, и ништа Му скривено није."

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, немојте бити попут неверника и лицемера који о својим рођацима када отпутују тражећи опскрбу па умру или оду у бој па погину говоре: "Да су били са нама не би умрли нити би погинули." Аллах је овакво веровање учинио у њиховим срцима како би им кајање и тугу повећао, а само Аллах даје живот и смрт, Његовом вољом, и Његову одредбу не може спречити неодлазак, нити је убрзати одлазак. Аллах види оно што радите, ниједно ваше дело Му није скривено, и Он ће вас обрачунати за оно што радите.

Ако будете убијени у борби на Аллаховом путу, или умрете, о верници, Аллах ће вам опростити великим опростом, и смиловаће вам се великом милошћу. То вам је боље од целог овосветског живота и његових пролазних ужитака које скупљају материјалисти.

Како год да умрете или погинете, Аллаху Једином ћете се сви вратити, да вас обрачуна за дела која сте чинили.

Због тога што је Аллах веома милостив, о веровесниче, ти си толерантан и благ према твојим пријатељима. Да си којим случајем груб и жесток у обраћању и поступању, осорног срца, они би се разбежали од тебе. Зато, пређи преко њихових пропуста према теби, моли Аллаха да им опрости, и консултуј се са њима, па када нешто одлучиш након консултације - спроведи то ослањајући се на Аллаха. Аллах, уистину, воли оне који се на Њега ослањају, и Он такве упућује и помаже.

Ако вас Аллах помогне, нико вас победити неће макар се против вас окупили сви становници Земље, а ако вам Он ускрати Своју помоћ и препусти вас самима себи, нико вам неће моћи помоћи. Сва помоћ и победа долази од Њега, и нека се на Њега Јединог ослоне верници.