2. Al-Baqara

Елиф Лāм Мим су арапска слова којима су отпочета нека кур'анска поглавља. То су слова арапске абецеде која сама по себи немају значење, али њихово издвојено спомињање у Кур'ану има своју мудрост и свој циљ, јер у Кур'ану ништа није без мудрости. Од најбитнијих мудрости спомињања ових арапских слова је указивање на изазов Арапима да саставе нешто слично овом Кур'ану, јер се Кур'ан састоји од арапских слова који су били познати тадашњим Арапима и којима су они говорили. Због тога, у већини случајева, након отпочињања неког поглавља овим арапским словима спомиње се Кур'ан, као што је случај и у овом поглављу.

Тај величанствени Кур'ан - у њега нема сумње ни са којег аспекта; нема сумње у то да га је Аллах објавио, нити има сумње у то да су све његове речи - и у форми и у значењу - Аллахов говор који богобојазне упућује на прави пут.

Богобојазни су они који верују у оно што је чулима недокучиво, а то је све оно о чему нас је обавестио Узвишени Аллах у Својој књизи или кроз казивања Његовог Посланика, попут Судњег дана, и они који успостављају намаз (молитву) тако што га обављају онако како га је Аллах прописао, поштујући и испуњавајући његове услове, саставне делове, обавезне и похвалне радње, и они који удељују од онога чиме их је Аллах опскрбио тиме што издвајају прописану милостињу (зекат), која је обавезна, или милостињу (садаку), која је добровољна. Они све то раде надајући се Аллаховој награди. Они верују у Објаву коју је Аллах спустио Свом Веровеснику, и Објаве које је спустио осталим веровесницима, нека је на њих Аллахов мир и спас, не правећи разлику између тих Објава по питању веровања. Они чврсто верују у Будући свет, онај свет, и у награду или казну које тамо следе.

Богобојазни су они који верују у оно што је чулима недокучиво, а то је све оно о чему нас је обавестио Узвишени Аллах у Својој књизи или кроз казивања Његовог Посланика, попут Судњег дана, и они који успостављају намаз (молитву) тако што га обављају онако како га је Аллах прописао, поштујући и испуњавајући његове услове, саставне делове, обавезне и похвалне радње, и они који удељују од онога чиме их је Аллах опскрбио тиме што издвајају прописану милостињу (зекат), која је обавезна, или милостињу (садаку), која је добровољна. Они све то раде надајући се Аллаховој награди. Они верују у Објаву коју је Аллах спустио Свом Веровеснику, и Објаве које је спустио осталим веровесницима, нека је на њих Аллахов мир и спас, не правећи разлику између тих Објава по питању веровања. Они чврсто верују у Будући свет, онај свет, и у награду или казну које тамо следе.

Ови људи који поседују наведене особине иду чврсто правим путем, и они су истински победници на овом свету и на Будућем јер су постигли оно чему се надају и спасили су се од онога чега се боје.

Они против којих се реч Божја била остварила, устрајаће у својој заблуди и тврдоглавости, тако да упозоравали их ви или не исто је.

Они не прихватају истину зато што је Аллах запечатио њихова срца због заблуде којом су им срца испуњена, и запечатио је њихов слух па не чују истину на начин да јој се одазову и следе је, и на њиховим очима је ставио застор па не виде истину и поред њене јасноће. Њих на Будућем свету чека велика патња.

Постоји људи који тврде да су верници. Они то говоре својим језицима желећи да сачувају своје животе и иметке, док у себи скривају неверство.

Они желе да преваре Бога и вернике показујући се као верници док скривају своје неверство. А тиме, заиста, само себе обмањују, јер Бог зна њихово срце, а и верницима је указао на њихове особине и њихово истинско стање.

Они обмањују себе зато што је у њиховим срцима сумња, па им је Аллах ту сумњу повећао, а награда је сходно делу. Њих чека болна патња у најнижем степену Пакла зато што лажу Аллаха и људе, и зато што поричу оно са чиме је дошао Мухаммед, нека је на њега Аллахов мир и благосов.