3. Aal-i-Imraan

Колико год вам они били жестоки непријатељи, неће вам наудити у вери и животима, већ ће вас само узнемиравати својим језицима, нападајући вашу веру, исмејавајући се са вама и томе слично. Ако се буду борили против вас побећи ће пред вама поражени, и никада неће бити помогнути против вас.

На њих је спуштено понижење где год се налазили, и нису сигурни осим ако су под Аллаховом заштитом или заштитом људи. Они су заслужили Аллахову срџбу, и обавијени су бедом. Све то је зато што нису веровали у Аллахове речи и доказе и што су неправедно убијали веровеснике, и зато што су Аллаху били непокорни и границе Његове прелазили.

Нису исти сви они којима је дата Књига; међу њима има скупина која је устрајна на Аллаховој вери, која ради оно што је Аллах наредио и клони се онога што је забранио, који уче Аллахове речи током ноћи и клањају се Аллаху. Та скупина је била пре посланства Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов на њега, а ко је од њих доживео посланство Мухаммедово тај је примио Ислам.

Они чврсто верују у Аллаха и Судњи дан, забрањују зло и журе да учине добро. Искоришћавају посебно вредна времена за чињење добрих дела. Такви су Аллахови добри робови који имају лепе намере и лепа дела.

Шта год овакви да ураде од добра, било мало или велико, неће им бити умањена награда. Аллах зна богобојазне који раде оно што им је Он наредио и клоне се онога што им је забранио, и Он ће да их за то награди.

Пример онога што они у овосветском животу уделе сличан је леденом ветру који погоди усеве људи који су сами себи учинили неправду, па их уништи. Аллах њима није учинио неправду, него је они чине сами себи.

Удељивање ових неверника у добре сврхе и награда коју очекују су попут изузетно хладног ветра који погоди усеве људи који сами себи неправду учинише гресима па их уништи. Ти људи су очекивали велику корист тих усева, али као што је хладни ветар уништио њихове усеве тако и неверство уништава награду дела неверника којој се надају. Аллах им није учинио неправду, јер Он је далеко изнад тога, већ су сами себи неправду учинили својим неверством у Аллаха и Његове посланике.

Ето, о верници, ви њих волите и надате се добру за њих, али они вас не воле и не надају се добру за вас. Мрзе вас, иако верујете у све објављене књиге, у шта спадају и њихове књиге, а они не верују у књигу коју је Аллах објавио вашем веровеснику. Када вас сретну кажу: "Ми верујемо." А када се осаме гризу своје прсте од муке због вашег јединства, и због снаге коју Ислам има, док су они сами обавијени понижењем. Реци, веровесниче, тим неверницима: "Умрите од муке, Аллах зна шта је у вашим срцима, било вера или невера, било добро или зло."

О верници, ако вам Аллах подари благодат па победите непријатеље, или вам повећа иметак и потомство, ти неверници се растуже, а ако вас задеси какво искушење попут пораза од непријатеља или губитак иметка и потомства, радују се пакосно. Ако се стрпите у спровођењу Аллахових наредби и подношењу Његових одредби, и будете се чували да не изазовете Његову срџбу на себе, ништа вам неће наудити сплетке неверника. Аллах зна њихове сплетке и вратиће их поражене.