9. At-Tawba

Дволичњаци који нису с Послаником, нека је мир над њим и Божја милост, пошли у поход на Тебук били су радосни што су остали код куће и сачували се напора путовања и тежине борбе; нису волели да жртвују иметке и животе како би Божја реч надвладала. Једни другима су говорили: “Не идите у борбу по овој неподношљивој врућини!” Посланиче, реци им: “Паклена је ватра много жешћа од ове врућине, кад бисте само знали! Ви не желите да пођете у борбу, бежећи од ватре, а казна за то јест Ватра, која вас чека.”

Нека се смеју у животу на овом краткотрајном свету, али ће много плакати на Будућем свету, зато што су били безобзирни у погледу граница Божјих заповести, и зато што су се ругали верским прописима и верницима. Ово је претња дволичњацима као својеврсна казна за недела и грехе које су чинили.

Ако те, о Посланиче, Свемогући Бог врати с Тебука у Медину па ти дволичњаци дођу тражећи допуштење да се боре други пут, ти им одговори: “Никад вам нећу дозволити да пођете у бој са мном, нити ћете се икад борити у мојој војсци против непријатеља Ислама! Ви сте погрешили према Богу и супротставили сте ми се уочи похода на Тебук, па нам је дужност да будемо на опрезу због вас. Останите у Медини, презрени и бедни, с болесницима, децом и женама.”

Немој се дивити имецима и деци, које им је Узвишени Бог дао, јер Он жели да им то буде узрок потешкоће и тегобе, утолико више јер су незаситни, похлепни и незадовољни. А душе ће им излазити с муком и напором, умираће као неверници, па ће бити кажњавани у вечној Пакленој ватри. Ето тако је, а живели су несрећно и праву ће невољу и патњу искусити тек након смрти.

Кад је Свевишњи Бог објави неко кур’анско поглавље у којој позива дволичњаке да верују и да крену у борбу на Божјем путу са Послаником, способни, богати и угледни међу њима тражили су дозволу од Посланика да не пођу у борбу говорећи: “Остави нас с немоћнима, децом и женама!”

Дволичњаци су задовољни да буду са женама, које остају у кућама, па су изгубили особине мушкарца: храброст, постојаност и одлучност. Свемогући Бог запечатио је њихова срца на неверству, и они не могу да схвате истину, вредност борбе, не разумеју у чему је добро за њих, а у чему је зло.

Међутим, Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, и верници жртвују своје иметке и животе борећи се да Божја реч стално буде горња. Њима припада свако добро на оба света: победа, понос, ратни плен – дозвољена опскрба, погибија на Божјем путу, опрост греха, задовољство и награда у Рају. Они су победници, они су спашени.

Милостиви Бог припремио је верницима који се боре на Његовом путу Рај, испод чијег дрвећа реке теку. Они ће у њему вечно остати, уживајући у многобројним благодатима, никад из њега неће бити изведени. Биће то велика радост и величанствен успех којем неће бити равног.

Долазили су и неки бедуини код Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, али с оправданим разлогом, да им допусти изостанак из похода на Тебук, а дволичњаци међу бедуинима изостали су без оправдања. Они су прекршили своје обећање дато Богу и Посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и Божја милост, када су одбили послушност, јер не признају Ислам за своју веру. Бедуине који су имали лажне изговоре, и оне који су изостали без ваљаног разлога, чека болна и страшна казна у Паклу.