9. At-Tawba

А верници и вернице су једно: помажу се у доброчинству и богобојазности, воле се међусобно, навраћају на лепо понашање, искреност у речима и чињење добрих дела, а забрањују, с друге стране, све што је ружно и лоше. Они, према томе, обављају намазе, онако како их треба обављати, и дају милостињу онима којима она припада, покорни су Богу и Његовом Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост. Једном речју, извршавају наредбе, а сустежу се од забрана. Заиста, њима ће се Свемогући Бог смиловати тиме што ће одржати Своје обећања, па их неће казнити, него ће их наградити, а даће им оно што буду тражили и благостање ће им подарити. Узвишени Бог све може, одржаће Своје обећање, а испуниће и претњу. Племенити Бог је мудар, мудрошћу својом обухвата и оно што ствара, и оно што прописује; Његова мудрост изискује награду за доброчинитеље, а казну за злочинце.

Бог је обећао верницима и верницама да ће ући у Рај, у којем реке теку испод дрвећа. Они ће у њему боравити вечно, без престанка, у узвишеним и заносним одајама. Ипак, Божје је задовољство веће од сваког уживања, тим веће јер је врхунац среће, благостања и изобиља. Ето то је ненадмашна победа и немерљива срећа: човек којим Бог буде задовољан биће сигуран и уживаће у рајским чарима.

Веровесниче, бори се против неверника и дволичњака иметком, животом и речима, а нека твој говор и поступци буду груби и жестоки спрам оних који су неправедни и насилни! Тако ће се заштитити истина. А они ће због својих недела вечно бити у Пакленој ватри. Како ће то бити лош завршетак!

Дволичњаци се заклињу да те нису вређали и нападали, а до тебе је допрло да јесу. Они лажу! Вређајући Посланика, мир над њим и Божја милост, и Божју веру Ислам, починили су дело неверства и изашли су из Ислама, а желели су нешто што им није успело – да убију Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, приликом повратка с Тебука. Уместо што приговарају Господару, требају да Му буду захвални на доброчинству које им чини – Он их је учинио богатим, а били су сиромашни. Ако се покају, верујући и покоравајући се Свевишњем Богу, боље им је у погледу овог и оног света. А ако одбију покајање и веровање, Свевишњи ће их Бог казнити на овом свету тако што ће их верници убити и заробити, а на Будућем ће вечно горети у ватри. Нека знају да их нико неће заштитити и сачувати, неко добро им дати и од зла их сачувати.

Неки дволичњаци обећају: “Ако нас Бог опскрби из ризница Својих, даваћемо обавезну милостињу и чинићемо само оно што Он воли, а сустегнућемо се од забрањеног!”

А шкртост је имала за последицу чисто лицемерство у њиховим срцима, зато што су своја обећања, Богу дата, кршили, једно су мислили а друго говорили, лагали су и били склони варању.

Зар дволичњаци не знају да је Свезнајући Бог упућен у неверовање и непријатељство које они крију у својим грудима? Богу није непознато ниједно њихово злодело. Бог ће им дати оно што су заслужили.

Дволичњаци приговарају честитим верницима који удељују милостињу, па ако верник удели незнатну суму новца, они кажу: “Од овог нема никакве користи!” Ако пак удели много иметка, тад добацују и говоре да исти тај верник удељује иметак претварајући се пред светом. Не налазе оправдање оном који мало удељује, нити су захвални оном који много даје. Чак немају осећаја ни према оном који је јако сиромашан, па се снађе за незнатан износ новца и удели га на Божјем путу. У вези с њиме, с подсмехом говоре: “Бог нема потребе за твојом бедном милостињом!” Свевишњи Бог казниће их за то, јер се они исмејавају с Његовим добрим робовима. И нека знају да их чека болна патња на Будућем свету.

Молио ти, Божји Посланиче, за дволичњаке или не молио, они нису достојни Божјег опроста. Заправо, кад би за њих молио чак седамдесет пута, па и више, Бог им никад неће опростити њихове грехе. То је тако, јер они не верују у Бога и Веровесника, нека је мир над њим и Божја милост. Бог, Узвишени, неће упутити ниједног човека који се бори против Његових заповести и одбије Му покорност.