ٱتَّخَذُوٓا۟ أَحْبَارَهُمْ وَرُهْبَٰنَهُمْ أَرْبَابًۭا مِّن دُونِ ٱللَّهِ وَٱلْمَسِيحَ ٱبْنَ مَرْيَمَ وَمَآ أُمِرُوٓا۟ إِلَّا لِيَعْبُدُوٓا۟ إِلَٰهًۭا وَٰحِدًۭا ۖ لَّآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ ۚ سُبْحَٰنَهُۥ عَمَّا يُشْرِكُونَ
They have taken their scholars and monks as lords besides Allah, and [also] the Messiah, the son of Mary. And they were not commanded except to worship one God; there is no deity except Him. Exalted is He above whatever they associate with Him.
Јевреји своје свештенике, а хришћани своје монахе сматрају боговима поред Бога, па им они дозвољавају оно што је Бог забранио и забрањују оно што је Бог дозволио. Хришћани верују да је Исус, син Меријин, бог којег треба обожавати поред Узвишеног Бога. Узвишени Бог је рабинима и монасима, и Узејру и Исусу наредио да само Њега, Јединог, обожавају, јер Он, Узвишени, је један једини Бог, и нико поред њега нема право бити обожаван. Он је далеко изнад тога да има судруга, како то тврде незнанобошци и њима слични.