Они који верују у Бога, следе Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, исељавају се из своје у исламску земљу и боре се на Божјем путу, имецима својим и животима својим, како би Божја реч била горња (а то су исељеници из Мекке), и они који су им пружили уточиште, помогли им и с њима све једнако делили (а то су становници Медине) – сви су они помагачи своје браће, истине, борбе за правду, за добро. Што се тиче оних који верују али су остали у неверничкој земљи и нису се иселили, ви се с њима нисте братимили и нема уговора између вас и њих све док се и они не доселе код вас, у исламску земљу. Међутим, ако од вас затраже да им помогнете против неверника како би се заштитили од њиховог тлачења, ви им помозите, осим ако између тог народа и вас постоји уговор о ненападању. У том сте случају дужни да испоштујете тај уговор и нећете помоћи муслиманима против безверника с којима имате потписан уговор, јер исти ти муслимани живе у неверничкој земљи. Бог зна све, јавно и тајно, шта људи чине. Он ће сваком дати оно што је заслужио.
