سُورَةُ الأَعۡرَافِ
Reading Al-Mukhtasar in Interpreting the Noble Qur'an by Tafsir Center for Quranic Studies
Ayahs 91–100 of 206
فَأَخَذَتْهُمُ ٱلرَّجْفَةُ فَأَصْبَحُوا۟ فِى دَارِهِمْ جَٰثِمِينَ
So the earthquake seized them, and they became within their home [corpses] fallen prone.
И задеси их снажан земљотрес и они помреше у својим домовима, пали су на колена и лица, непокретни.
ٱلَّذِينَ كَذَّبُوا۟ شُعَيْبًۭا كَأَن لَّمْ يَغْنَوْا۟ فِيهَا ۚ ٱلَّذِينَ كَذَّبُوا۟ شُعَيْبًۭا كَانُوا۟ هُمُ ٱلْخَٰسِرِينَ
Those who denied Shu'ayb - it was as though they had never resided there. Those who denied Shu'ayb - it was they who were the losers.
Сви они који су Шуајба утеривали у лаж пропали су, и као да никад нису постојали у својим домовима, и као да никад нису уживали. Они који су Шуајба утеривали у лаж су истински пропали јер су изгубили све, док верници из његовог народа нису пропали, како су мислили ови неверници порицатељи.
فَتَوَلَّىٰ عَنْهُمْ وَقَالَ يَٰقَوْمِ لَقَدْ أَبْلَغْتُكُمْ رِسَٰلَٰتِ رَبِّى وَنَصَحْتُ لَكُمْ ۖ فَكَيْفَ ءَاسَىٰ عَلَىٰ قَوْمٍۢ كَٰفِرِينَ
And he turned away from them and said, "O my people, I had certainly conveyed to you the messages of my Lord and advised you, so how could I grieve for a disbelieving people?"
Шуајб, мир над њим, се окрену од њих након што су страдали и обрати им се: "Народе мој, доставио сам вам оно што ми је наредио мој Господар, и саветовао сам вас али ви нисте прихватили мој савет и нисте се покорили мојим упутствима, па како да тугујем за народом који није веровао у Бога и који је био устрајан на свом неверству?"
وَمَآ أَرْسَلْنَا فِى قَرْيَةٍۢ مِّن نَّبِىٍّ إِلَّآ أَخَذْنَآ أَهْلَهَا بِٱلْبَأْسَآءِ وَٱلضَّرَّآءِ لَعَلَّهُمْ يَضَّرَّعُونَ
And We sent to no city a prophet [who was denied] except that We seized its people with poverty and hardship that they might humble themselves [to Allah].
Кад год смо послали неког веровесника у неко насеље па су га у лаж утерали становници тог насеља - Ми смо их казнили сиромаштвом и болестима како би се покорили Богу и оставили неверство и охолост. Ово Божје спомињање претходних неверничких народа је упозорење Курејшијама и сваком ко не верује и у лаж истину утерује.
ثُمَّ بَدَّلْنَا مَكَانَ ٱلسَّيِّئَةِ ٱلْحَسَنَةَ حَتَّىٰ عَفَوا۟ وَّقَالُوا۟ قَدْ مَسَّ ءَابَآءَنَا ٱلضَّرَّآءُ وَٱلسَّرَّآءُ فَأَخَذْنَٰهُم بَغْتَةًۭ وَهُمْ لَا يَشْعُرُونَ
Then We exchanged in place of the bad [condition], good, until they increased [and prospered] and said, "Our fathers [also] were touched with hardship and ease." So We seized them suddenly while they did not perceive.
Након што смо их искушали неимаштином и болешћу дали смо им велика добра и сигурност, па кад се умножише и велики иметак стекоше рекоше: "То што нас погађа тешкоћа и благостање је само животни закон и то се догађало и нашим прецима." Не спознавши да су их искушења задесила да би поуку узели, а да им је благостање дошло како би их постепено одвело у пропаст. Након тога смо их изненада казнили а да то нису предосетили или очекивали.
وَلَوْ أَنَّ أَهْلَ ٱلْقُرَىٰٓ ءَامَنُوا۟ وَٱتَّقَوْا۟ لَفَتَحْنَا عَلَيْهِم بَرَكَٰتٍۢ مِّنَ ٱلسَّمَآءِ وَٱلْأَرْضِ وَلَٰكِن كَذَّبُوا۟ فَأَخَذْنَٰهُم بِمَا كَانُوا۟ يَكْسِبُونَ
And if only the people of the cities had believed and feared Allah, We would have opened upon them blessings from the heaven and the earth; but they denied [the messengers], so We seized them for what they were earning."
Да су становници ових насеља којима смо слали Наше посланике поверовали у оно са чим су им дошли ти посланици, и да су се Аллаха побојали остављајући грехе и примењујући Његове наредбе, отворили бисмо им врата добра са сваке стране. Међутим, они нису поверовали нити су се побојали, већ су порицали оно са чим су им посланици долазили, па би их изненада кажњавали због свега што су чинили.
أَفَأَمِنَ أَهْلُ ٱلْقُرَىٰٓ أَن يَأْتِيَهُم بَأْسُنَا بَيَٰتًۭا وَهُمْ نَآئِمُونَ
Then, did the people of the cities feel secure from Our punishment coming to them at night while they were asleep?
Зар су становници ових неверничких насеља сигурни да им Наша казна неће доћи ноћу док спавају у благостању и смирају?
أَوَأَمِنَ أَهْلُ ٱلْقُرَىٰٓ أَن يَأْتِيَهُم بَأْسُنَا ضُحًۭى وَهُمْ يَلْعَبُونَ
Or did the people of the cities feel secure from Our punishment coming to them in the morning while they were at play?
И да ли су сигурни да им Наша казна неће доћи почетком дана док су немарни и заузети својим овосветским животом?
أَفَأَمِنُوا۟ مَكْرَ ٱللَّهِ ۚ فَلَا يَأْمَنُ مَكْرَ ٱللَّهِ إِلَّا ٱلْقَوْمُ ٱلْخَٰسِرُونَ
Then did they feel secure from the plan of Allah? But no one feels secure from the plan of Allah except the losing people.
Погледајте како им је Бог дао времена и обасуо их благодатима попут снаге и богатства, да би их постепено у пропаст одвео! Зар су неверници порицатељи били сигурни од Божје замке? Само пропали људи мисле да су сигурни од Божје казне иако раде зло. Они који су на правом путу се чувају замке, тиме што не дозвољавају да их благодати обману, већ су свесни да су то Божје благодати и захвални су на њима.
أَوَلَمْ يَهْدِ لِلَّذِينَ يَرِثُونَ ٱلْأَرْضَ مِنۢ بَعْدِ أَهْلِهَآ أَن لَّوْ نَشَآءُ أَصَبْنَٰهُم بِذُنُوبِهِمْ ۚ وَنَطْبَعُ عَلَىٰ قُلُوبِهِمْ فَهُمْ لَا يَسْمَعُونَ
Has it not become clear to those who inherited the earth after its [previous] people that if We willed, We could afflict them for their sins? But We seal over their hearts so they do not hear.
Зар није постало јасно оним генерацијама које дођу да живе на Земљи након што су претходни народи уништени због греха да их Бог може, ако хоће, казнити због њихових греха онако како Он то иначе ради, ако не узму поуку из онога што је задесило њихове претходнике и ако чине иста та уништавајућа дела? Он је њихова срца запечатио па поуку не примају нити им опомена користи.
Commentary: Al-Mukhtasar in Interpreting the Noble Qur'an by Tafsir Center for Quranic Studies. Qur'an text and translation via AlQuran Cloud.
