4. An-Nisaa

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, будите опрезни спрам ваших непријатеља, подузимајући оно што ће вам помоћи да се против њих борите. Процените шта је боље у борби против њих, да ли да против њих излазите скупина по скупина, или сви заједно.

О муслимани, од вас има људи који оклевају да оду у борбу због свог кукавичлука, и друге одвраћају. То су лицемери и они који имају слабо веровање. Ако будете убијени или поражени, они од среће кажу: "Аллах ми се смиловао па нисам отишао у битку са њима, па да ме задеси оно што је њих задесило."

А ако вам Аллах да благодат победе или ратног плена, они кажу: "Камо среће да сам био са њима у бици па да добијем оно што су они добили." Као да нису од вас, и као да међу вама није било пријатељства и дружења.

Нека се на Аллаховом путу боре да би Божја реч била горња; нека се боре искрени верници који су продали овај свет за Будући. Ко се бори на Божјем путу да би Његова реч била горња па погине као шехид (мученик) или победи непријатеља - Бог ће му дати велику награду: вечни Рај, и биће задовољан њиме.

О верници, шта вас спречава од борбе на Божјем путу ради уздизања Његове речи и избављања потлачених људи, жена и деце муслимана, који моле Аллаха говорећи: "Господару наш, избави нас из Мекке у којој њени становници чине неправду приписујући Богу сличне и чинећи насиље према верницима, и пошаљи нам неког ко ће да нас чува, да нам помогне и да одагна зло од нас."

Искрени верници се боре на Божјем путу ради уздизања Божје речи, а неверници се боре на путу својих лажних божанстава, па борите се против ђавољевих помагача! Ако се будете борили против њих победићете их, јер супланови ђавола слаби и не могу наудити онима који се ослањају на Узвишеног Аллаха.

О Посланиче, да ли знаш случај неких твојих другова који су тражили да им се пропише обавезна борба, па им је речено: "Суздржите се од борбе, и обављајте намаз (молитву) и дајте зекат (обавезну милостињу)." Па када су се иселили у Медину и када су муслимани добили снагу и када им је прописана обавезна борба - било је тешко некима од њих па су се почели бојати људи као што се од Аллаха боје, или чак још више, говорећи : "Господару наш, зашто си нам прописао обавезну борбу? Камо среће да си још мало одложио, да можемо да уживамо на овом свету." Реци им, о Посланиче: "Овосветски украси су мали и пролазни, ма колики били, а Будући свет је бољи ономе ко се боји Бога Узвишеног, због вечности његових уживања, и неће вам бити умањена заслужена награда за добра дела која сте радили, макар била колико трун."

Где год били стићи ће вас смрт када за то дође време, макар били у непробојним кулама далеко од бојног поља. Када ови лицемери добију нешто што их радује попут детета или великог иметка, кажу: "Ово је од Аллаха." А када им се деси нека несрећа у детету или иметку мисле да им је то Мухаммед, нека је Аллахов мир и благослов на њега, донео баксуз, и говоре: "Ово зло је због тебе." Реци им Посланиче: "Све што се деси, од добитка или штете, бива Божијом одредбом." Шта је људима који тако говоре, зар не разумеју твоје обраћање њима?

О човече, лепе ствари које те задесе попут иметка и деце - то је из Божје доброте према теби, а искушења које те задесе у иметку или породици - то је због твојих греха. Ми смо те о Веровесниче, послали свим људима као посланика, да им доставиш објаву Господара твог, а Бог је довољан сведок да истину говориш када Његову објаву достављаш и то потврђује доказима и аргументима које ти је дао.

Ко се покори теби, о Посланиче, применом онога што си наредио и клоњењем онога што си забранио, такав се одазвао Божјој наредби, а ко ти се не покори - па ти немој туговати због њега и бдети над њим, како би сачувао његова дела, Ми ћемо записати све што ради и обрачунаћемо га за то.