وَإِذَا قِيلَ لَهُمْ تَعَالَوْا۟ إِلَىٰ مَآ أَنزَلَ ٱللَّهُ وَإِلَى ٱلرَّسُولِ رَأَيْتَ ٱلْمُنَٰفِقِينَ يَصُدُّونَ عَنكَ صُدُودًۭا

And when it is said to them, "Come to what Allah has revealed and to the Messenger," you see the hypocrites turning away from you in aversion.

Када се овим лицемерима каже: "Приступите пресуди коју је Аллах објавио у Својој књизи, и приступите Посланику да пресуди међу вама у вашим споровима." Видиш их како се од тебе потпуно окрећу и траже пресуду од другог.

An-Nisaa 4:61Listen in Qur'an →

62

فَكَيْفَ إِذَآ أَصَٰبَتْهُم مُّصِيبَةٌۢ بِمَا قَدَّمَتْ أَيْدِيهِمْ ثُمَّ جَآءُوكَ يَحْلِفُونَ بِٱللَّهِ إِنْ أَرَدْنَآ إِلَّآ إِحْسَٰنًۭا وَتَوْفِيقًا

So how [will it be] when disaster strikes them because of what their hands have put forth and then they come to you swearing by Allah, "We intended nothing but good conduct and accommodation."

Какво ће бити стање лицемера када их задесе недаће због греха које су чинили, а затим ти дођу извињавајући се и кунући се Аллахом: "Ми се нисмо парничили пред неким другим осим желећи да учинимо добро и да помиримо оне који се споре." А у ствари лажу, јер, заиста је, доброчинство у суђењу Божјим законом међу људима.

An-Nisaa 4:62Listen in Qur'an →

63

أُو۟لَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ يَعْلَمُ ٱللَّهُ مَا فِى قُلُوبِهِمْ فَأَعْرِضْ عَنْهُمْ وَعِظْهُمْ وَقُل لَّهُمْ فِىٓ أَنفُسِهِمْ قَوْلًۢا بَلِيغًۭا

Those are the ones of whom Allah knows what is in their hearts, so turn away from them but admonish them and speak to them a far-reaching word.

То су они којима Аллах зна њихово лицемерство и ружне намере које крију у срцима, па их остави и окрени се од њих. Твоје је да им појасниш Аллахов пропис, подстичући их да га прихвате и застрашујући их ако га не прихвате, и да им кажеш оно што ће оставити дубок траг на њихове душе.

An-Nisaa 4:63Listen in Qur'an →

64

وَمَآ أَرْسَلْنَا مِن رَّسُولٍ إِلَّا لِيُطَاعَ بِإِذْنِ ٱللَّهِ ۚ وَلَوْ أَنَّهُمْ إِذ ظَّلَمُوٓا۟ أَنفُسَهُمْ جَآءُوكَ فَٱسْتَغْفَرُوا۟ ٱللَّهَ وَٱسْتَغْفَرَ لَهُمُ ٱلرَّسُولُ لَوَجَدُوا۟ ٱللَّهَ تَوَّابًۭا رَّحِيمًۭا

And We did not send any messenger except to be obeyed by permission of Allah. And if, when they wronged themselves, they had come to you, [O Muhammad], and asked forgiveness of Allah and the Messenger had asked forgiveness for them, they would have found Allah Accepting of repentance and Merciful.

Ми нисмо ниједног посланика послали пре тебе осим да би му се људи покоравали у ономе што наређује, Божјом вољом и одређењем. Да су, када су сами себи неправду учинили чињењем греха, дошли теби, о Посланиче, у твом животу и признали своје грехе, кајући се и тражећи опрост од Бога, па да и ти затражиш од Бога да им опрости, сигурно би им Бог опростио и био милостив према њима.

An-Nisaa 4:64Listen in Qur'an →

65

فَلَا وَرَبِّكَ لَا يُؤْمِنُونَ حَتَّىٰ يُحَكِّمُوكَ فِيمَا شَجَرَ بَيْنَهُمْ ثُمَّ لَا يَجِدُوا۟ فِىٓ أَنفُسِهِمْ حَرَجًۭا مِّمَّا قَضَيْتَ وَيُسَلِّمُوا۟ تَسْلِيمًۭا

But no, by your Lord, they will not [truly] believe until they make you, [O Muhammad], judge concerning that over which they dispute among themselves and then find within themselves no discomfort from what you have judged and submit in [full, willing] submission.

Није онако како мисле ови лицемери. Аллах се заклео Својим Узвишеним Бићем да они неће истински веровати све док не буду лично Посланика узели за суца док је жив, и његов шеријат (исламски верозакон) када више он не буде жив у свим њиховим споровима, а затим буду задовољни његовом пресудом, не осећајући никакву тескобу нити сумњу у прсима, и док се потпуно не покоре, вањштином и нутрином.

An-Nisaa 4:65Listen in Qur'an →

66

وَلَوْ أَنَّا كَتَبْنَا عَلَيْهِمْ أَنِ ٱقْتُلُوٓا۟ أَنفُسَكُمْ أَوِ ٱخْرُجُوا۟ مِن دِيَٰرِكُم مَّا فَعَلُوهُ إِلَّا قَلِيلٌۭ مِّنْهُمْ ۖ وَلَوْ أَنَّهُمْ فَعَلُوا۟ مَا يُوعَظُونَ بِهِۦ لَكَانَ خَيْرًۭا لَّهُمْ وَأَشَدَّ تَثْبِيتًۭا

And if We had decreed upon them, "Kill yourselves" or "Leave your homes," they would not have done it, except for a few of them. But if they had done what they were instructed, it would have been better for them and a firmer position [for them in faith].

Ако бисмо им прописали као обавезу да једни друге убију, или да се иселе из свог завичаја, мало ко би то урадио, па нека захвале Аллаху што их није обавезао оним што им је тешко. Ако се покоре Аллаху онако како им се саветује било би им боље него што се супротстављају, и то би им веровање учврстило, и дали бисмо им велику награду за то и упутили путем који Аллаху и вечном Рају води.

An-Nisaa 4:66Listen in Qur'an →

67

وَإِذًۭا لَّءَاتَيْنَٰهُم مِّن لَّدُنَّآ أَجْرًا عَظِيمًۭا

And then We would have given them from Us a great reward.

Ако бисмо им прописали као обавезу да једни друге убију, или да се иселе из свог завичаја, мало ко би то урадио, па нека захвале Аллаху што их није обавезао оним што им је тешко. Ако се покоре Аллаху онако како им се саветује било би им боље него што се супротстављају, и то би им веровање учврстило, и дали бисмо им велику награду за то и упутили путем који их свом Господару и вечном Рају води.

An-Nisaa 4:67Listen in Qur'an →

68

وَلَهَدَيْنَٰهُمْ صِرَٰطًۭا مُّسْتَقِيمًۭا

And We would have guided them to a straight path.

Ако бисмо им прописали као обавезу да једни друге убију, или да се иселе из свог завичаја, мало ко би то урадио, па нека захвале Аллаху што их није обавезао оним што им је тешко. Ако се покоре Аллаху онако како им се саветује било би им боље него што се супротстављају, и то би им веровање учврстило, и дали бисмо им велику награду за то и упутили путем који их свом Господару и вечном Рају води.

An-Nisaa 4:68Listen in Qur'an →

69

وَمَن يُطِعِ ٱللَّهَ وَٱلرَّسُولَ فَأُو۟لَٰٓئِكَ مَعَ ٱلَّذِينَ أَنْعَمَ ٱللَّهُ عَلَيْهِم مِّنَ ٱلنَّبِيِّۦنَ وَٱلصِّدِّيقِينَ وَٱلشُّهَدَآءِ وَٱلصَّٰلِحِينَ ۚ وَحَسُنَ أُو۟لَٰٓئِكَ رَفِيقًۭا

And whoever obeys Allah and the Messenger - those will be with the ones upon whom Allah has bestowed favor of the prophets, the steadfast affirmers of truth, the martyrs and the righteous. And excellent are those as companions.

Ко се покори Аллаху и Посланику биће са онима којима је Аллах дао благодат уласка у Рај: веровесницима, истинољубивима који су потпуно веровали у оно са чиме су дошли посланици и радили по томе, шехидима (мученицима) који су страдали на Божјем путу и добрим људима који су били добри и вањштином и нутрином, па су чинили добра дела. Како је то дивно друштво у Рају.

An-Nisaa 4:69Listen in Qur'an →

70

ذَٰلِكَ ٱلْفَضْلُ مِنَ ٱللَّهِ ۚ وَكَفَىٰ بِٱللَّهِ عَلِيمًۭا

That is the bounty from Allah, and sufficient is Allah as Knower.

Та споменута награда је дар Аллахове доброте према Његовим верницима, и довољно је што Аллах зна њихова стања, и што ће их Он обрачунати за оно што су радили.

An-Nisaa 4:70Listen in Qur'an →