4. An-Nisaa

Аллах вам налаже и наређује да при расподели наследства дате сину колико двема ћеркама; па ако умрли буде имао само ћерке - од две па навише - припада им две трећине наследства; а ако остави само једну ћерку - припада јој половина наследства. Уколико остави дете, било мушко или женско, и родитеље, родитељима ће припасти по шестина, а ако остави родитеље а не остави деце, мајци ће припасти трећина а оцу остатак. Ако умрли поред родитеља остави иза себе још двојицу или више браће или сестара, мајци ће припасти шестина, а оцу остатак, док браћи и сестрама не припада ништа. Ова подела наследства бива након што се из оставштине издвоји део иметка ако је опоручен, под условом да није опоручио више од трећине иметка, и под условом да су пре тога из оставштине враћени сви дугови умрлог, ако их је имао. Аллах је на овај начин поделио наследство јер ви не знате да ли су вам родитељи или синови ближи и кориснији на овом свету и Будућем, па некада човек има лепо мишљење о неком од наследника па њему опоручи сав иметак, а некада има ружно мишљење о неком па му ускрати сав иметак, а стварност може бити другачија од тога. Аллах зна све то, јер Њему ништа није скривено, и зато је на овај начин поделио иметак и учинио је ту поделу обавезом Његовим робовима. Аллах зна све што је корисно за Његова створења, и мудро прописује законе и уређује ствари.

О мужеви, вама припада половина оставштине ваших супруга које иза себе нису оставиле дете, било мушко или женско, било да им је то дете ваше или од претходног мужа; а ако јесу оставиле дете иза себе - припада вам четвртина оставштине. А вашим женама припада четвртина онога што ви оставите у наследство, уколико иза себе не оставите дете, мушко или женско, са тим женама или претходним супругама. Уколико иза себе оставите дете, онда вашим супругама припада осмина наследства. То ће им бити подељено након што се спроведе ваша опорука и врате дугови. Ако умре неко и иза себе не остави ни деце ни родитеља, а остави брата или сестру по мајци, и брату и сестри припада по шестина, обавезно, а ако их има више од двоје, онда међу собом деле трећину, обавезно, подједнако, било да су мушкарци или жене. Тај свој удео узимају из оставштине након спроведене опоруке и враћених дугова умрлог. Опорука не сме да нанесе штету наследницима, попут опоручивања више од трећине иметка. Овај пропис који је садржан у овом одломку је Аллахова обавезна опорука вама, а Аллах зна шта је добро за Његова створења и на овом свету и на Будућем, и Он је Стрпљиви Који не пожурује са казном за грехе.

Ови споменути прописи у вези сирочади и других су Божији закони које је Он приписао да би Његова створења радила по њима, а ко се покори Богу и Његовом Посланику у чињењу наређеног и клоњењу забрањеног, Бог ће га увести у рајске перивоје испод чијих двораца теку реке и у којима ће вечно да бораве. Та Божија награда је највећи успех.

Ко је непокоран Богу и Његовом Посланику, било поричући Његове прописе или нерадећи по њима или сумњајући у њих, Бог ће га увести у Ватру у којој ће вечно боравити, и у којој ће понижавајућу патњу имати.

Ону двојицу која учине блуд, било да су имали супруге или не, казните вербално и физички, па ако се окане тог дела и буду чинили добра дела - оставите их на миру, јер покајник је као онај који нема греха. Аллах пуно прашта ономе ко се каје, и милостив је према таквима. Оваква је казна била у почетку Ислама, а затим је прописано бичевање и протеривање оног ко није имао супругу, а каменовање оног ко је имао супругу.

Аллах прима покајање од оних који почине грех, намерно и ненамерно, незнајући злокобност тог греха, а затим се покају свом Господару пре него што им почне душа излазити. Таквима Аллах прима покајање и опрашта грехе, а Аллах зна стања Својих створења, и мудро управља њима и прописује законе.

Бог не прима покајање од оних који устрајавају на гресима и не кају се осим на смртним мукама, када кажу: "Сада се кајем за грехе које сам чинио!" Таквима Бог не прима покајање, јер су устрајни на гресима све до смрти, као што не прима ни од оних који умру као неверници. Бог им је припремио болну казну.

О ви који верујете у Бога и следите Његовог Посланика, није вам дозвољено да наслеђујете жене очева ваших као што се наслеђује иметак, и да их жените, или да их како вам се прохте удајете за неког, или да им забрањујете да се удају. Није вам дозвољено ни да ваше супруге које мрзите задржавате, не разводећи их па да се слободно удају, и не понашајући се према њима као према супругама, код вас како бисте им наудили све док вам не уступе иметак којег сте им дали, било да је венчани дар или нешто друго. То вам није дозвољено осим уколико учине јасан неморал попут блуда; па ако то ураде онда их можете затворити и вршити притисак на њих док вам не уступе иметак који сте им дали. И опходите се према супругама вашим на леп начин, не узнемиравајући их, и чините им добро. Уколико их будете мрзили због материјалног разлога, стрпите се са њима, јер можда Бог да велико добро у ономе што мрзите и на овом и на Будућем свету.

О мужеви, ако желите да разведете једну жену и ожените се другом, немате греха у томе. Ако сте женама које желите развести дали венчани дар, макар био велики, није вам дозвољено да им било шта од тога узмете, јер то је велики и јасни грех.