О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, када један од другог позајмљујете до одређеног рока, запишите тај дуг. Нека га неко запише праведно, у складу са исламским законом. Нека се писар не суздржава да запише дуг онако како га је Аллах научио, праведно. Нека га запише онако како му диктира дужник, тако да то буде његово признање, и нек се боји Аллаха и нека ништа од дуга не одузима, било квантитативно или квалитативно. Уколико дужник није разборит или је слаб због малодобности, лудила, немости и томе слично, нека издиктира његов старатељ, праведно и објективно. И тражите сведочење двојице разумних и праведних мушкараца, па ако не нађете, онда мушкарца и две жене чијом сте вером и поузданошћу задовољни, тако да ако једна од њих заборави она друга је подсети. И нека се сведоци не устручавају да сведоче, када се то од њих затражи. Нека вам не буде тешко писање дуга, био велики или мали, до одређеног рока, јер је записивање дуга праведније у исламском закону, уз њега је сведочење потпуније, и њиме је већа шанса да се отклони свака сумња у вези количине, врсте и рока дуга. Међутим, ако се ради о вашем међусобном пословању у којем се роба преузима и цена плаћа на лицу места, нема сметње да то не запишете, ако нема потребе. Прописано вам је сведочење при купопродаји, како би се спречио међусобни спор, и није дозвољено наношење штете сведоцима нити писарима, нити је њима дозвољено да нанесу штету ономе ко од њих тражи писање или сведочење. Уколико неко од вас нанесе штету другом, тиме је изашао из покорности Аллаху. О верници, бојте се Аллаха чињењем онога што вам је наредио и клоњењем онога што вам је забранио, и Аллах ће вас подучити ономе у чему је корист за вас и на овом свету и на Будућем, а Аллах све зна.
