2. Al-Baqara

Ко буде знао да онај ко оставља опоруку одступа од истине и том опоруком некоме чини неправду, па исправи оно што је покварено у тој опоруци тиме што посаветује опоручитеља, или тиме што измири оне који се споре око опоруке, такав нема грех већ награду поправљања стања. Доиста Аллах пуно прашта ономе ко се покаје, и милостив је према њему.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, ваш Господар вам обавезним чини пост, као што је њиме обавезао народе пре вас, да бисте се Аллаха бојали тиме што између Његове казне и себе правите штит чињењем добрих дела, а међу највећим добрим делима је пост.

Пост који вам је обавезан јест да постите одређени број дана у години. Ко од вас буде болестан тако да му је тешко да пости, или буде путник, може да не пости, али мора да надокнади онолико дана колико није постио. Онима који могу да посте обавезна је откупнина за дане које нису постили, а то је нахранити једног сиромаха за сваки неиспоштен дан. Боље вам је да постите него да не постите уз плаћање откупнине, ако знате колико је пост вредан. Овај пропис је важио када је тек прописан пост, па ко је хтео да пости, постио је, а ко није хтео да пости, јео је и нахранио би сиромаха за тај дан. Након тога је Бог учинио пост обавезним свим пунолетним особама које су у могућности да посте.

Месец рамазан је месец у којем је отпочело објављивање Кур'ана Посланику, нека је на њега Аллахов мир и благослов, у ноћи одредбе. Аллах је Кур'ан објавио као упуту људима, и у њему се налазе јасни докази упуте, њиме се раздваја истина од неистине, па ко не буде путник када наступи рамазан, и не буде болестан, мора да га пости. Ко буде болестан тако да му је тешко да пости, или је путник, може да пости, а и не мора. Уколико не пости, обавеза му је да касније напости пропуштене дане. Узвишени Аллах Својим прописима жели да вам олакша, а не да вам отежа, да одређени број дана испуните и да Аллаха величате након што се заврши рамазан и на дан Бајрама, из захвалности што вас је упутио да постите рамазан и помогао вам да га употпуните. То спада у захвалност Аллаху на томе што вас је упутио у ову савршену веру којом је задовољан.

О веровесниче, када те Моји робови упитају о Мојој близини и Мојем услишавању њихових молитви, па Ја сам, доиста, близу њих, знам њихова стања, чујем њихове молитве. Нису им потребни посредници, нити је потребно да подижу своје гласове. Ја се одазивам молитељу када Ме искрено замоли, па нека се покоре наредбама Мојим, и нека буду постојани у свом веровању, јер то им је најкориснији начин за услишање молитви. На тај начин иду правим путем у свим својим пословима, било да се тичу вере или овог света.

У почетку је било забрањено да човек, уколико заспе током рамазанске ноћи и пробуди се пре јутарње молитве, једе или има однос са својом супругом. Затим је Узвишени Аллах докинуо тај пропис, и дозволио је верницима да имају однос са својим женама у рамазанским ноћима. Жене су застор и узрок чедности мужевима, и мушкарци су застор и узрок чедности својим женама, не могу једни без других. Аллах је знао да ћете сами себе да обмањујете чинећи оно што је Он забранио, па вам се смиловао, опростио вам и олакшао вам. Сада вам је дозвољено да имате однос са својим женама и тиме тражите потомство које вам је Аллах одредио. Једите и пијте током целе ноћи, док јасно не будете видели праву зору, када се белина зоре одвоји од црнине ноћи, а затим постите од појаве зоре до заласка Сунца. Немојте да имате однос са својим женама уколико сте у осами у богомољама, јер интимни однос квари осаму. Ови споменути прописи су Аллахове границе између дозвољеног и забрањеног, па се Аллаховим границама никако не приближавајте, јер ко се приближи Аллаховим границама у опасности је да их пређе и упадне у забрањено. Овако јасним појашњењем прописа Аллах људима објашњава Своје речи и доказе да би били богобојазни, чинећи оно што је наредио и клонећи се онога што је забранио.

Немојте једни другима узимати иметак на непрописан начин, попут крађе, отимачине и преваре, и немојте се служити судским парницама да бисте, грешно, људима узимали иметке, а знате да је то грех и да вам је Аллах то забранио. Чињење греха уз знање да је то грех је једна од најружнијих ствари и изискује једну од највећих казни.

Питају те, о посланиче, о формирању млађака и његовим променама, а ти им одговори о мудрости тих појава: "Они су људима ознаке за време помоћу којих знају термине својих богослужења, попут месеци ходочашћа, месеца поста, употпуњења године од поседовања износа за обавезну милостињу; и помоћу којих знају термине везане за своје међуљудске односе, попут одређивања термина враћања дугова и исплате крварина. И није честитост у томе да са задње стране у куће улазите када одлучите да ступите у обреде ходочашћа или 'умре, као што сте мислили у предисламском периоду, већ је истинско доброчинство бити богобојазан јавно и скривено. Да улазите у куће кроз њихова врата вам је лакше, јер вас Аллах није задужио нечим у чему је стварна потешкоћа. Направите штит између себе и Аллахове казне тиме што ћете чинити добра дела, како бисте постигли оно што желите и како би се спасили онога чега се плашите.

И борите се, желећи уздизање Аллахове речи, против оних неверника који се боре против вас, не би ли вас од Аллахове вере одвратили, али немојте прекорачивати Аллахове границе, па да убијате децу, жене и старце, или да мрцварите убијене и томе слично. Доиста Аллах не воли оне који прелазе Његове границе у ономе што је прописао и одредио.