2. Al-Baqara

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, једите лепа јела којима вас је Аллах опскрбио и дозвољеним вам их учинио, и буде Аллаху захвални, нутрином и вањштином, видљивим и невидљивим добрим делима, на благодатима којима вас је опскрбио. Ако сте Му захвални и ништа Му не приписујете, ви ћете Му се покоравати и греха ћете се клонити.

Аллах вам је забранио да једете ону животињу која је умрла, а није верозаконски исправно заклана, и крв, и свињско месо, и животиње при чијем клању није споменуто Аллахово име. Уколико човек буде принуђен да једе нешто од забрањених ствари, а да није неправедан у томе, у смислу да једе без потребе, или прелази границу нужде, такав нема греха а ни казну. Доиста је Аллах Онај Који пуно прашта онима који се покају, и милостив је према њима. У Његову милост спада и то што прелази преко конзумирања ових забрањених ствари у случају нужде.

Доиста они који скривају књиге које је Аллах објавио, и доказе у њима који указују на истину и на веровесништво Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, као што то раде Јевреји и хришћани, и који тим скривањем имају неки овосветски интерес попут власти, угледа или иметка, такви у суштини у своје стомаке убацују оно што ће узроковати њихову патњу у пакленој ватри, а на Судњем дану Аллах са њима неће разговарати милостивим говором, већ ће им рећи оно што ће их растужити и узнемирити, и неће их очистити греха. Њима припада болна патња.

То су они који су описани скривањем знања које је потребно људима, који су упуту заменили за заблуду након што су сакрили то истинито знање, и који су Аллахов опрост заменили Аллаховом казном. О како су само стрпљиви на чињењу онога што ће узроковати њихов улазак у Ватру, као да се ради о неком ко не мари за том патњом јер је много неосетљив на то упозорење.

Таква је казна за скривање знања и упуте јер је Аллах објавио Његове књиге са истином, што изискује да то буде објашњено, а не да се скрива. А они који су се разишли око Божијих књига, па су у неке поверовали, а неке сакрили, налазе се далеко од истине.

У веровање којим је Аллах задовољан не спада пуко окретање ка истоку или западу и разилажењу око тог питања, већ је право веровање оног ко поверује и обожава Аллаха као јединог Бога, и поверује у истинитост Судњег дана, и прихвати све анђеле, и све објављене књиге, и све веровеснике, без неверства у нешто од тога, и који удељује иметак својој родбини, иако га и сам воли и за њим тежи, и сирочадима, и потребнима, и странцу који је отишао на пут далеко од своје породице и домовине, и онима које је потреба приморала да просе од људи, и удељује за ослобађање робова, и који намаз обавља потпуно, онако како је Аллах наредио, и који даје зекат - обавезну милостињу, и ко завете и обећања испуњава, и стрпљив је на неимаштини, тешком животу и болести, и ко кукавички не бежи када се битка распламса - такви су искрени према Аллаху у свом веровању и делима, и такви су богобојазни, који примењују оно што им је Аллах наредио и клоне се онога што им је Аллах забранио.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, обавезно вам је кажњавање убице који убије некога намерно и неправедно, сходно његовом злочину. Слободан се убија због слободног, роб се убија због роба, жена се убија због жене. Уколико убијени опрости пре него што испусти душу, или опрости његов старатељ у замену за крварину - која представља одређену количину иметка којег убица даје да би био помилован - такав треба потраживати крварину на леп начин, без узнемиравања и пребацивања, а убица је треба лепо дати, без одуговлачења. То помиловање и то узимање крварине представља Аллахову олакшицу и милост овој заједници, па ко пређе границу према убици након помиловања и прихватања крварине, таквом је Аллах болну патњу припремио.

У одмазди коју вам је Аллах прописао вам је живот, јер се њоме спречава бесправно проливање крви и међусобно насиље. То разумеју људи који разум имају и који се Аллаха боје покоравајући се Његовим законима.

Обавезани сте да, када се на вама покажу знакови да вам се смрт приближила, а имате пуно иметка, да опоручите родитељима и рођацима онолико колико је то исламски верозакон одредио - у границама трећине, и ово је потврђена обавеза богобојазнима. Овај пропис је важио пре објављивања одломка о прописима наследства, а када су одломци наследства објављени, појаснили су ко наслеђује и колико наслеђује.