Муња, од жестине блештавила, скоро да им одузме вид. Када год им муња осветли пут, они крену напред, а када је нема они остају у тмини не могавши да се помере. Да Аллах хоће, одузео би им и слух и вид Својом апсолутном моћи, па да им се ни слух ни вид никада не врати, због њиховог окретања од истине. Киша је пример за Кур'ан, звук грома је пример за упозорења која су у Кур'ану садржана, светло муње је пример истине која им је понекад јасна. Запушавање ушију да не би чули громове је пример њиховог окретања од истине. Аспекат сличности лицемера са људима споменутим у ова два примера јесте у неокориштавању. У првом примеру ватре и човека који ју је потпалио а није се окористио њоме, осим што је добио пепео и тмину. И другом примеру воде и људи који се нису њоме окористили, већ су добили громове и муње који су их плашили и узнемиравали. Тако је и са лицемерима, они у Исламу виде само жестину и грубост.