قَالَتْ لَهُمْ رُسُلُهُمْ إِن نَّحْنُ إِلَّا بَشَرٌۭ مِّثْلُكُمْ وَلَٰكِنَّ ٱللَّهَ يَمُنُّ عَلَىٰ مَن يَشَآءُ مِنْ عِبَادِهِۦ ۖ وَمَا كَانَ لَنَآ أَن نَّأْتِيَكُم بِسُلْطَٰنٍ إِلَّا بِإِذْنِ ٱللَّهِ ۚ وَعَلَى ٱللَّهِ فَلْيَتَوَكَّلِ ٱلْمُؤْمِنُونَ
Their messengers said to them, "We are only men like you, but Allah confers favor upon whom He wills of His servants. It has never been for us to bring you evidence except by permission of Allah. And upon Allah let the believers rely.
Њихови посланици им одговорише: "Ми смо само људи, као и ви, и ми то не поричемо, али из тога не проистиче истоветност у свему. Бог даје Своје посебне благодати коме Он хоће од Његових слуга, па од њих одабире посланике које ће слати људима. Ми не можемо доћи са доказима које нам тражите осим ако Бог то буде хтео, јер то није у нашој моћи. Само Бог може тако нешто учинити, и само се на Њега ослањају и уздају верници у свему што раде."