13. Ar-Ra'd

Он Узвишени има анђеле који један за другим долазе човеку, па неки од њих ноћу, неки дању долазе, и чувају човека по Божјој наредби од многих одредби од којих је Он наредио да га сачувају, и записују оно што говори и ради. Заиста Бог неће променити стање једног народа из бољег ка горем све док они себе не промене од бољег ка горем, па од захвалних постану незахвални. Када Бог узвишени хоће да неки народ уништи, нико не може да их одбрани. О људи, ви мимо Бога немате заштитника ни помагача, па Њему се вратите тражећи да вас сачува од несреће.

О људи, Бог је Тај Који вам муњу показује, и који у вама спаја осећај страха од муње са осећајем наде да ће пасти плодоносна киша, и Он чини да се формирају облаци испуњени обилном водом која постаје киша.

Грмљавина слави свог Господара, хвалећи Га, а и анђели, из страха од Њега, штујући Га и величајући. Он шаље спаљујуће муње којима погађа кога Он хоће па га уништи, док се неверници расправљају о Божјој једноћи. Бог је Снажан и жестоко кажњава онога ко Му је непокоран.

Само Њему може да се упућује молба, док кипови којима се вишебошци моле поред Бога не могу никакву молитву да услише, и они личе на веома жедног човека који само пружа руке ка води како би тиме вода стигла до његових уста па да се напоји, а вода на тај начин никада неће доћи до његових уста. Молитва неверника упућена њиховим киповима је пропала и далеко је од исправног поступка, јер никакву корист не може да им прибави нити икакву штету од њих може да одагна.

Само се Богу клања све на небесима и на Земљи, у шта спадају и верници и неверници, с тим што се верници клањају својевољно у ономе у чему човек има избора, и мимо своје воље у оном аспекту у којем човек нема право избора (покоравањем Божјим космичким законима), док се неверници Њему клањају само мимо своје воље, тј. у оном аспекту у којем човек нема право избора, с тим да га његова исконска природа позива да се Њему покори и поклони и својевољно. Њему се покорава и сенка свега што има сенку, почетком и крајем дана.

О Посланиче, реци неверницима који друге обожавају поред Бога: "Ко је то створио небеса и Земљу, и ко управља свиме?" Одговори: "Бог! Само Он је све створио и свиме управља, и ви то потврђујете!" Затим им реци: "Па зашто сте онда уместо Њега као заштитнике прихватили оне који сами себи не могу неку корист прибавити нити од себе какву штету отклонити, па како да другима помогну? Да ли су исти онај који не верује и чије је срце слепо и онај који верује и чије је срце исправно? И да ли је исто неверство, које представља тмине, и веровање, које представља светлост?" Да ли су Богу друге придружили тврдећи да они стварају као што Бог ствара, па су помешали између онога што су они створили и онога што је Он створио? Реци им: "Само Аллах ствара, Он нема сличног у стварању, само Он је Бог, Онај Који заслужује да буде обожаван, и Њему је све потчињено."

Узвишени Бог наводи пример нестајања заблуде и остајања истине спомињући воду кише која се спушта са неба све док не напуни долине којима вода потече, различитих величина, па бујица на својој површини односи пену и отпад. И наводи други пример спомињући драгоцене руде које људи топе на ватри у жељи да добију накит а које су у почетку прекривене рђом и нечим безвредним. Са ова два примера Бог објашњава истину и заблуду. Заблуда је попут пене која прекрива воду, и попут рђе или нечега безвредног што прекрива драгоцене руде, а што бива отклоњено њеним топљењем и обрадом, док је истина попут чисте и питке воде која узрокује ницање плодова и траве, и попут обрађене драгоцене руде којом се користе људи. Па исто као што су ова два примера на исти начин Бог наводи примере људима да би им истина и заблуда постали јасни.

Оним верницима који су се одазвали свом Господару када их је позвао да само Њега обожавају, и да се само Њему покоравају, припада лепа награда - Рај, док неверницима који се нису одазвали Његовом позиву у монотеизам и покорност само Њему припада казна, чак када би имали иметка колико је цела Земљина површина, и још толико, па све покушали да уделе како би се искупили - неће бити спашени казне. Ти неверници, пошто се нису одазвали Божјем позиву, биће кажњени за сва лоша дела и њихово ће боравиште бити Пакао, а грозно ли је то боравиште.

Онај ко зна да је несумњива истина оно што ти је Бог објавио, о Посланиче, и који верује у то, покоравајући се, није попут онога чије је срце слепо за истину, и ко не верује у Бога нити Му се покорава. Поуку и поруку примају они који имају здрав разум.

То су они који су се Богу одазвали и верно испуњавају оно на шта су се Богу или људима заветовали;