سُورَةُ يُوسُفَ
Reading Al-Mukhtasar in Interpreting the Noble Qur'an by Tafsir Center for Quranic Studies
Ayahs 61–70 of 111
قَالُوا۟ سَنُرَٰوِدُ عَنْهُ أَبَاهُ وَإِنَّا لَفَٰعِلُونَ
"Pobrinućemo se da ga nekako od oca njegova izmamimo, zaista ćemo tako postupiti" – rekoše oni.
Njegova braća mu rekoše: "Tražićemo od njegovog oca da ga pusti sa nama i potrudit ćemo se u tome. Učinićemo onako kako si nam naredio i u tome nećemo biti nemarni niti ćemo nešto propustiti."
وَقَالَ لِفِتْيَٰنِهِ ٱجْعَلُوا۟ بِضَٰعَتَهُمْ فِى رِحَالِهِمْ لَعَلَّهُمْ يَعْرِفُونَهَآ إِذَا ٱنقَلَبُوٓا۟ إِلَىٰٓ أَهْلِهِمْ لَعَلَّهُمْ يَرْجِعُونَ
A Jusuf reče momcima svojim: "Stavite njihove stvari u tovare njihove, oni će ih, kad se vrate svojima, prepoznati i opet će se vratiti."
Jusuf reče svojim radnicima: "Vratite im njihovu robu kako bi pri povratku shvatili da nismo kupili njihovu robu", što će ih primorati da dođu sa njihovim bratom kako bi Jusufu dokazali da su rekli istinu i kako bi od njih prihvatio njihovu robu."
فَلَمَّا رَجَعُوٓا۟ إِلَىٰٓ أَبِيهِمْ قَالُوا۟ يَٰٓأَبَانَا مُنِعَ مِنَّا ٱلْكَيْلُ فَأَرْسِلْ مَعَنَآ أَخَانَا نَكْتَلْ وَإِنَّا لَهُۥ لَحَٰفِظُونَ
I pošto se vratiše ocu svome, rekoše: "O oče naš, više nam neće hranu davati. Zato pošalji s nama brata našeg da bismo dobili hranu, a mi ćemo ga zaista čuvati."
Kada se vratiše svom ocu i ispričaše mu kako ih je Jusuf počastio, rekoše: "Oče naš, uskraćeni ćemo biti za mjeru s namirnicama ako ne povedemo sa nama našeg brata. Pošalji ga sa nama da bismo dobili mjeru sa hranom, a mi ti se zavjetujemo da ćemo ga čuvati i da će ti se vratiti zdrav i siguran."
قَالَ هَلْ ءَامَنُكُمْ عَلَيْهِ إِلَّا كَمَآ أَمِنتُكُمْ عَلَىٰٓ أَخِيهِ مِن قَبْلُ ۖ فَٱللَّهُ خَيْرٌ حَٰفِظًۭا ۖ وَهُوَ أَرْحَمُ ٱلرَّٰحِمِينَ
"Zar da vam ga povjerim kao što sam prije povjerio brata njegova?" – reče on. "Ali, Allah je najbolji čuvar i On je najmilostiviji!"
Njihov otac im reče: "Zar da vam ga povjerim kao što sam vam ranije povjerio njegovog rođenog brata Jusufa? Povjerio sam vam Jusufa i zavjetovali ste se da ćete ga čuvati, ali niste ispoštovali taj zavjet, tako da nemam povjerenja u vaše zavjetovanje da ćete čuvati njegovog brata. Samo se u Allaha uzdam, On je najbolji Čuvar onoga koga želi sačuvati, i On je najmilostiviji prema onome kome se želi smilovati."
وَلَمَّا فَتَحُوا۟ مَتَٰعَهُمْ وَجَدُوا۟ بِضَٰعَتَهُمْ رُدَّتْ إِلَيْهِمْ ۖ قَالُوا۟ يَٰٓأَبَانَا مَا نَبْغِى ۖ هَٰذِهِۦ بِضَٰعَتُنَا رُدَّتْ إِلَيْنَا ۖ وَنَمِيرُ أَهْلَنَا وَنَحْفَظُ أَخَانَا وَنَزْدَادُ كَيْلَ بَعِيرٍۢ ۖ ذَٰلِكَ كَيْلٌۭ يَسِيرٌۭ
A kad otvoriše tovare svoje i nađoše da su im vraćene stvari njihove, oni rekoše: "O oče naš, šta možemo više poželjeti? Evo, vraćene su nam stvari naše, i hranom ćemo čeljad našu namiriti, i brata našeg ćemo čuvati, a i jedan kamilin tovar hrane ćemo više dobiti; to je neznatan tovar."
Kada su otvorili posude sa hranom koju su donijeli vidješe da im je novac vraćen, pa rekoše svom ocu: "Šta još hoćemo od ovog velikaša nakon što nas je ovako počastio? Ovo je novac kojeg smo dali za hranuو a kojeg nam je on vratio iz počasti prema nama. Daj nam našeg brata i mi ćemo donijeti hranu za našu porodicu i čuvaćemo našeg brata od onoga čega se bojiš za njega, i dobit ćemo jedan devin tovar više zbog toga što smo i njega poveli sa nama, a to je velikašu lahko."
قَالَ لَنْ أُرْسِلَهُۥ مَعَكُمْ حَتَّىٰ تُؤْتُونِ مَوْثِقًۭا مِّنَ ٱللَّهِ لَتَأْتُنَّنِى بِهِۦٓ إِلَّآ أَن يُحَاطَ بِكُمْ ۖ فَلَمَّآ ءَاتَوْهُ مَوْثِقَهُمْ قَالَ ٱللَّهُ عَلَىٰ مَا نَقُولُ وَكِيلٌۭ
"Ja ga s vama neću poslati" – reče – "dok mi se tvrdo Allahom ne zakunete da ćete mi ga doista vratiti, osim ako ne nastradate." I pošto mu se oni zakleše, on reče: "Allah je jamac za ono što smo utanačili!"
Njihov otac im reče: "Neću ga poslati sa vama sve dok se čvrsto Allahom ne zakunete da ćete mi ga vratiti osim ako svi stradate i niko od vas ne ostane, pa ga zbog toga ne mognete poslati ili vratiti." I kaza: "Allah je svjedok ovome što smo se dogovorili, i dovoljno nam je Njegovo svjedočenje."
وَقَالَ يَٰبَنِىَّ لَا تَدْخُلُوا۟ مِنۢ بَابٍۢ وَٰحِدٍۢ وَٱدْخُلُوا۟ مِنْ أَبْوَٰبٍۢ مُّتَفَرِّقَةٍۢ ۖ وَمَآ أُغْنِى عَنكُم مِّنَ ٱللَّهِ مِن شَىْءٍ ۖ إِنِ ٱلْحُكْمُ إِلَّا لِلَّهِ ۖ عَلَيْهِ تَوَكَّلْتُ ۖ وَعَلَيْهِ فَلْيَتَوَكَّلِ ٱلْمُتَوَكِّلُونَ
"O sinovi moji" – reče onda – "ne ulazite na jednu kapiju, već na razne kapije, a ja vas ne mogu spasiti od onoga što vam Allah odredi; moć pripada jedino Njemu, ja se u Njega uzdam, i neka se samo u Njega uzdaju oni koji se uzdaju!"
I oporuči im: "Nemojte u Egipat ulaziti kroz jedna vrata zajedno, već uđite na različita vrata, jer to je preče da se sačuvate da kakva šteta pogodi sve vas zajedno, ako bi vam neko htio nanijeti štetu. To ne kažem da bih odagnao štetu koju vam je Allah odredio, ili da bih vam pribavio korist koju vam Allah nije odredio, jer samo Allah određuje sudbinu i samo se Njegova odredba sprovodi, samo na Njega se oslanjam u svim mojim poslovima, i samo na Njega neka se uzdaju oni koji se uzdaju, u svim svojim poslovima."
وَلَمَّا دَخَلُوا۟ مِنْ حَيْثُ أَمَرَهُمْ أَبُوهُم مَّا كَانَ يُغْنِى عَنْهُم مِّنَ ٱللَّهِ مِن شَىْءٍ إِلَّا حَاجَةًۭ فِى نَفْسِ يَعْقُوبَ قَضَىٰهَا ۚ وَإِنَّهُۥ لَذُو عِلْمٍۢ لِّمَا عَلَّمْنَٰهُ وَلَٰكِنَّ أَكْثَرَ ٱلنَّاسِ لَا يَعْلَمُونَ
I kad uđoše onako kako im je otac njihov naredio, to im nimalo nije pomoglo da budu pošteđeni onoga što im je Allah bio odredio, jedino se ostvarila želja Jakubova, koju je izvršio, a on je, uistinu, veliki znalac bio, zato što smo ga Mi naučili, ali većina ljudi ne zna.
Oni otputovaše sa Jusufovim rođenim bratom, a zatim uđoše na različita vrata kao što im je naredio. To ih ne bi sačuvalo štete ako bi Allah odredio da ih zadesi, ali je to bila Jakubova milost prema svojoj djeci koju je ispoljio i zbog koje im je to oporučio, i Jakub zna da samo Allah određuje sudbinu, i zna ono što smo ga podučili o imanu u Allahovo određenje, kao i da treba poduzimati sebebe (uzroke), ali većina ljudi to ne zna.
وَلَمَّا دَخَلُوا۟ عَلَىٰ يُوسُفَ ءَاوَىٰٓ إِلَيْهِ أَخَاهُ ۖ قَالَ إِنِّىٓ أَنَا۠ أَخُوكَ فَلَا تَبْتَئِسْ بِمَا كَانُوا۟ يَعْمَلُونَ
I kad iziđoše pred Jusufa, on privi na grudi brata svoga i reče: "Ja sam, doista, brat tvoj i ne žalosti se zbog onoga što su oni uradili."
Kada Jusufova braća uđoše kod Jusufa vodeći njegovog rođenog brata, Jusuf ga zagrli i reče mu tiho: "Ja sam tvoj rođeni brat Jusuf, nemoj biti tužan zbog loših djela koja su učinila tvoja braća prema nama, poput uznemiravanja, ispoljavanja zlobe i mojeg bacanja u bunar."
فَلَمَّا جَهَّزَهُم بِجَهَازِهِمْ جَعَلَ ٱلسِّقَايَةَ فِى رَحْلِ أَخِيهِ ثُمَّ أَذَّنَ مُؤَذِّنٌ أَيَّتُهَا ٱلْعِيرُ إِنَّكُمْ لَسَٰرِقُونَ
I pošto ih namiri potrebnom hranom, stavi jednu čašu u tovar brata svoga, a poslije jedan glasnik stade vikati: "O karavano, vi ste, doista, kradljivci!"
Nakon što je Jusuf naredio da se deve njegove braće natovare hranom, stavio je kraljevu mjericu kojom se mjeri hrana za one koji su tražili opskrbu, u tovar svoga rođenog brata bez znanja ostale braće, kako bi to bio razlog njegovog zadržavanja kod Jusufa. Kada su krenuli nazad čuše poziv: "O vlasnici deva natovarenih zalihama, vi ste lopovi."
Commentary: Al-Mukhtasar in Interpreting the Noble Qur'an by Tafsir Center for Quranic Studies. Qur'an text and translation via AlQuran Cloud.
