سُورَةُ يُوسُفَ
Reading Al-Mukhtasar in Interpreting the Noble Qur'an by Tafsir Center for Quranic Studies
Ayahs 61–70 of 111
قَالُوا۟ سَنُرَٰوِدُ عَنْهُ أَبَاهُ وَإِنَّا لَفَٰعِلُونَ
They said, "We will attempt to dissuade his father from [keeping] him, and indeed, we will do [it]."
Његова браћа му рекоше: "Тражићемо од његовог оца да га пусти са нама и потрудићемо се у томе. Учинићемо онако како си нам наредио у потпуности."
وَقَالَ لِفِتْيَٰنِهِ ٱجْعَلُوا۟ بِضَٰعَتَهُمْ فِى رِحَالِهِمْ لَعَلَّهُمْ يَعْرِفُونَهَآ إِذَا ٱنقَلَبُوٓا۟ إِلَىٰٓ أَهْلِهِمْ لَعَلَّهُمْ يَرْجِعُونَ
And [Joseph] said to his servants, "Put their merchandise into their saddlebags so they might recognize it when they have gone back to their people that perhaps they will [again] return."
Јосиф рече својим радницима: "Вратите им њихову робу како би при повратку схватили да им нисмо купили робу." Што ће их приморати да дођу са њиховим братом како би Јосифу доказали да су рекли истину и како би од њих прихватио њихову робу.
فَلَمَّا رَجَعُوٓا۟ إِلَىٰٓ أَبِيهِمْ قَالُوا۟ يَٰٓأَبَانَا مُنِعَ مِنَّا ٱلْكَيْلُ فَأَرْسِلْ مَعَنَآ أَخَانَا نَكْتَلْ وَإِنَّا لَهُۥ لَحَٰفِظُونَ
So when they returned to their father, they said, "O our father, [further] measure has been denied to us, so send with us our brother [that] we will be given measure. And indeed, we will be his guardians."
Када се вратише свом оцу и испричаше му како их је Јосиф почастио, рекоше: "Оче наш, бићемо ускраћени за меру с намирницама ако не поведемо са нама нашег брата. Пошаљи га са нама да бисмо добили меру са храном, а ми ти се заветујемо да ћемо га чувати док ти се не врати здрав."
قَالَ هَلْ ءَامَنُكُمْ عَلَيْهِ إِلَّا كَمَآ أَمِنتُكُمْ عَلَىٰٓ أَخِيهِ مِن قَبْلُ ۖ فَٱللَّهُ خَيْرٌ حَٰفِظًۭا ۖ وَهُوَ أَرْحَمُ ٱلرَّٰحِمِينَ
He said, "Should I entrust you with him except [under coercion] as I entrusted you with his brother before? But Allah is the best guardian, and He is the most merciful of the merciful."
Њихов отац им је рекао: "Зар да вам га поверим као што сам вам раније поверио његовог рођеног брата Јосифа? Поверио сам вам Јосифа и заветовали сте се да ћете да га чувате, али нисте испоштовали тај завет, тако да немам поверења у ваше заветовање да ћете чувати његовог брата. Само се у Бога уздам, Он је најбољи Чувар онога кога жели сачувати, и Он је најмилостивији према ономе коме се жели смиловати."
وَلَمَّا فَتَحُوا۟ مَتَٰعَهُمْ وَجَدُوا۟ بِضَٰعَتَهُمْ رُدَّتْ إِلَيْهِمْ ۖ قَالُوا۟ يَٰٓأَبَانَا مَا نَبْغِى ۖ هَٰذِهِۦ بِضَٰعَتُنَا رُدَّتْ إِلَيْنَا ۖ وَنَمِيرُ أَهْلَنَا وَنَحْفَظُ أَخَانَا وَنَزْدَادُ كَيْلَ بَعِيرٍۢ ۖ ذَٰلِكَ كَيْلٌۭ يَسِيرٌۭ
And when they opened their baggage, they found their merchandise returned to them. They said, "O our father, what [more] could we desire? This is our merchandise returned to us. And we will obtain supplies for our family and protect our brother and obtain an increase of a camel's load; that is an easy measurement."
Када су отворили посуде са храном коју су донели видели су да им је новац враћен, па рекоше свом оцу: "Шта још хоћемо од овог великаша након што нас је овако почастио? Ово је новац који смо дали за храну а који нам је он вратио из своје почасти према нама. Дај нам нашег брата и ми ћемо донети храну за нашу породицу и чуваћемо нашег брата од онога чега се бојиш за њега, и добићемо један камилин товар више због тога што смо и њега повели са нама, а то је великашу лако."
قَالَ لَنْ أُرْسِلَهُۥ مَعَكُمْ حَتَّىٰ تُؤْتُونِ مَوْثِقًۭا مِّنَ ٱللَّهِ لَتَأْتُنَّنِى بِهِۦٓ إِلَّآ أَن يُحَاطَ بِكُمْ ۖ فَلَمَّآ ءَاتَوْهُ مَوْثِقَهُمْ قَالَ ٱللَّهُ عَلَىٰ مَا نَقُولُ وَكِيلٌۭ
[Jacob] said, "Never will I send him with you until you give me a promise by Allah that you will bring him [back] to me, unless you should be surrounded by enemies." And when they had given their promise, he said, "Allah, over what we say, is Witness."
Њихов отац им је рекао: "Нећу да га пошаљем са вама све док се чврсто Богом не закунете да ћете да ми га вратите осим ако сви онемогућени будете и нико од вас не остане с могућношћу да га пошаље или се са њим врати."
وَقَالَ يَٰبَنِىَّ لَا تَدْخُلُوا۟ مِنۢ بَابٍۢ وَٰحِدٍۢ وَٱدْخُلُوا۟ مِنْ أَبْوَٰبٍۢ مُّتَفَرِّقَةٍۢ ۖ وَمَآ أُغْنِى عَنكُم مِّنَ ٱللَّهِ مِن شَىْءٍ ۖ إِنِ ٱلْحُكْمُ إِلَّا لِلَّهِ ۖ عَلَيْهِ تَوَكَّلْتُ ۖ وَعَلَيْهِ فَلْيَتَوَكَّلِ ٱلْمُتَوَكِّلُونَ
And he said, "O my sons, do not enter from one gate but enter from different gates; and I cannot avail you against [the decree of] Allah at all. The decision is only for Allah; upon Him I have relied, and upon Him let those who would rely [indeed] rely."
И опоручи им: "Немојте у Мисир улазити кроз једна врата заједно, већ уђите на различита врата, јер тако је прече да се сачувате ако би вас каква несрећа погодила заједно, или ако би неко хтео да вам нанесе штету. То не кажем да бих одагнао штету коју вам је Бог одредио, или да бих вам прибавио корист коју вам Бог није одредио, јер само Бог одређује судбину и само се Његова одредба спроводи. Ја се само на Њега ослањам у свим мојим пословима, и само на Њега нека се ослоне они којима треба ослонац, у свим својим пословима."
وَلَمَّا دَخَلُوا۟ مِنْ حَيْثُ أَمَرَهُمْ أَبُوهُم مَّا كَانَ يُغْنِى عَنْهُم مِّنَ ٱللَّهِ مِن شَىْءٍ إِلَّا حَاجَةًۭ فِى نَفْسِ يَعْقُوبَ قَضَىٰهَا ۚ وَإِنَّهُۥ لَذُو عِلْمٍۢ لِّمَا عَلَّمْنَٰهُ وَلَٰكِنَّ أَكْثَرَ ٱلنَّاسِ لَا يَعْلَمُونَ
And when they entered from where their father had ordered them, it did not avail them against Allah at all except [it was] a need within the soul of Jacob, which he satisfied. And indeed, he was a possessor of knowledge because of what We had taught him, but most of the people do not know.
Они отпутоваше са Јосифовим рођеним братом, а затим уђоше на различита врата као што им је наредио. То их не би сачувало штете ако би Бог одредио да их задеси, али је то била Јаковљева милост према својој деци коју је испољио и због које им је то опоручио, и Јаков зна да само Бог одређује судбину, и зна оно што смо га подучили о веровању у Божје одређење, као и да треба подузимати узроке, али већина људи то не зна.
وَلَمَّا دَخَلُوا۟ عَلَىٰ يُوسُفَ ءَاوَىٰٓ إِلَيْهِ أَخَاهُ ۖ قَالَ إِنِّىٓ أَنَا۠ أَخُوكَ فَلَا تَبْتَئِسْ بِمَا كَانُوا۟ يَعْمَلُونَ
And when they entered upon Joseph, he took his brother to himself; he said, "Indeed, I am your brother, so do not despair over what they used to do [to me]."
Када Јосифова браћа уђоше код Јосифа водећи његовог рођеног брата, Јосиф га загрли и рече му тихо: "Ја сам твој рођени брат Јосиф, немој бити тужан због лоших дела која су учинила твоја браћа према нама, попут узнемиравања, испољавања злобе и мојег бацања у бунар."
فَلَمَّا جَهَّزَهُم بِجَهَازِهِمْ جَعَلَ ٱلسِّقَايَةَ فِى رَحْلِ أَخِيهِ ثُمَّ أَذَّنَ مُؤَذِّنٌ أَيَّتُهَا ٱلْعِيرُ إِنَّكُمْ لَسَٰرِقُونَ
So when he had furnished them with their supplies, he put the [gold measuring] bowl into the bag of his brother. Then an announcer called out, "O caravan, indeed you are thieves."
Након што је Јосиф наредио да се камиле његове браће натоваре храном, ставио је краљеву мерицу за храну, којом је мерио храну онима који су тражили опскрбу, у товар свога рођеног брата без знања остале браће, како би то био разлог његовог останка код Јосифа. Када су кренули назад чуше позив: "О власници камила натоварених залихама, ви сте лопови."
Commentary: Al-Mukhtasar in Interpreting the Noble Qur'an by Tafsir Center for Quranic Studies. Qur'an text and translation via AlQuran Cloud.
